Kraj jeftine energije u Evropi

Situacija je krajem leta bila dramatična jer je cena gasa krajem avgusta i početkom septembra dostizala skoro 4.000 dolara za hiljadu kubnih metara ili više od 300 dolara po megavatsatu, što je uvećanje od 20 puta u odnosu na 2020. godinu. Istovremeno, struja je poskupela 8 puta.

Uprkos smanjenju zaliha ruskog gasovoda, holandski indeks, koji služi za obračun evropskog prometa gasa, pao je krajem oktobra za buduće kupovine (futures) za više od 70 odsto otkako je dostigao najviši nivo u avgustu - na oko 100 evra po megavat satu i na najnižem je nivou od sredine juna, prenosi Rojters (Reuters).

Štaviše, pred kraj oktobra u jednom trenutku cene za trenutnu prodaju (spot) su bile u minusu za 16 dolara. Toliko su dobavljači bili spremni da plate svakome ko je želeo da ga kupi, kako bi se rešili zaliha i smanjili troškove, što je bio neverovatan obrt.

Feliks But (Felix Booth), jedan od rukovodilaca analitičke kompanije Vorteks (Vortex), rekao je za CNN Business da čak 35 tankera sa tečnim gasom pluta u blizini ili plovi veoma sporo prema lukama u severozapadnoj Evropi i na Iberijskom poluostrvu zbog nedostatka terminala za skladištenje.

Tim brodovima će "verovatno trebati još mesec dana da udome tovar (LNG)", kazao je But.

Oni zajedno prevoze tečni gas u vrednosti od 2 milijarde dolara, navodi Argus Media, kompanija za analizu energetskog tržišta.

U međuvremenu, nedostatak kopnenih terminala evropske zemlje nastoje da nadoknade nabavkom plutajućih (FSRU). Tako je Nemačka izdvojila više od 3 milijarde evra za nabavku pet plutajućih terminala kapaciteta od 25 milijardi kubnih metara, od toga će dva biti u funkciji već ove zime.

Osim pojačanog snabdevanja tečnim gasom, na pad njegove cene u Evropi uticalo je i veoma toplo vreme. Iako je zimska sezona počela početkom oktobra, kada potražnja za grejanjem obično raste, temperatura je viša nego što je uobičajeno za ovo doba godine, zbog čega je smanjena tražnja.

"U zemljama kao što su Italija, Španija, Francuska, vidimo da su temperature i potrošnja gasa bliže nivoima iz avgusta i početkom septembra", rekao je za CNN Masimo (Massimo) Di Odoardo iz Vud Mekenzi (Wood Mackenzie), kompanije za analitiku energetike.

"Čak i u nordijskim zemljama, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, potrošnja je daleko ispod proseka za ovo doba godine", dodao je on.

Evropska unija je takođe premašila cilj za dopunu skladišta gasa od 80 odsto do 1. novembra. Kapaciteti su trenutno popunjeni sa 93 odsto, u poređenju sa 77 odsto u ovo doba prošle godine, pokazuju podaci Gas Infrastructure Europe.

Uz to, vetar je veoma snažan, pa raste proizvodnja u vetroelektranama, zbog čega se smanjuje potražnja za gasom.

U međuvremenu, u strahu od nestašica, domaćinstva i privreda štede gas, pa je smanjena njegova potrošnja. Sve je to doprinelo da cena ovog energenta padne na 50 evra za megavatsat za spot kupovinu još kada je Rusija obustavila isporuke Severnim tokom 1.

Cena za kupovinu za mesec dana unapred je 100 evra, a za isporuke u narednih 12 meseci su sa više od 340 evra, krajem avgusta, pale na 123 evra.

Ipak, cena gasa je 126 odsto viša nego u ovo doba prošle godine za buduće kupovine (futures), prenosi CNN.

Prema vremenskim prognozama, Evropa će i u naredne dve nedelje imati blaže temperature, prenosi Rojters. To će usporiti korišćenje rezervi gasa u skladištima.

Dugoročne prognoze pokazuju da će veći deo Evrope ove zime imati blaže od uobičajnih temperatura. Razlika između hladne i blage zime je oko 25 milijardi kubnih metara (bcm) ili 7-8 odsto ukupne potražnje za gasom u EU, ocenjuje Nikoline Bromander, analitičarki konsultantske kuće Rajstad Energi (Rystad Energy).

Ali analitičari upozoravaju da treba izbegavati osećaj samozadovoljstva.

Veća potražnja za LNG iz Azije u slučaju hladne zime, i bilo kakva kašnjenja u isporukama tečnog gasa, mogu uticati na cene.

"Jesmo li na sigurnom? Apsolutno ne. Iako je sada blaga temperatura, produžena hladnoća bi i dalje mogla dovesti do skoka cena pred kraj zime, ili zaista sledeće zime", istakao je Tom Marzek-Manser (Marzec-Manser), šef analitike gasa u ICIS-u.

Uprkos smanjenju učešća ruskog gasa u snabdevanju Evropom, ona se može suočiti sa teškoćama sledećeg leta u popunjavanju skladišta za zimu.

Očekuje se da će cene dostići 150 evra po megavat-satu do kraja 2023. godine, rekao je Bil Vederbern (Bill Weatherburn), analitičar Capital Economics-a.

"Punjenje skladišta uoči sledeće zime zahtevaće od EU da uveze još više LNG-a, jer treba da nađe zamenu za izgubljeni uvoz ruskog gasa za celu godinu", kazao je Vederbern za CNN.

Češki ministar Sikela rekao je da među ministrima postoji široka podrška za uvođenje "dinamičkog cenovnog koridora, odnosno ograničenja cena struje i gasa koje bi onemogućilo prekomerne skokove u slučaju panike na tržištu".

Stoga je postignuta načelna saglasnost da se do proleća 2023. uspostavi alternativna referentna vrednost na berzi tako da se ukalkuliše sve veća zastupljenost tečnog gasa (LNG) na tržištu. Trenutno se za Evropu koristi indeks TTF na holandskoj berzi.

Međutim, on uzima u obzir samo gas koji stiže cevovodima. Naime, pre rata u Ukrajini od oko 165 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije, koliko je godišnje stizalo u EU, čak 140 milijardi je dopremano preko 9 gasovoda, a samo 25 milijardi je bio u tečnom stanju.

U situaciji kada evropski blok nastoji da nadomesti uvoz gasa iz Rusije iz drugih izvora, pre svega LNG, pomenuti holandski indeks ne odražava novo stanje na tržištu, jer su cene na ovoj berzi više nego tečnog gasa u drugim svetskim regionima.

Ta korekcija bi trebalo da obezbedi stabilnije cene gasa za sledeću godinu.

EU će takođe biti potrebna "značajna finansijska sredstva" kako bi osigurala da zemlje i dalje mogu privući gas sa konkurentnih globalnih tržišta na kojima bi drugi kupci možda bili spremni da plate cene iznad gornje granice koju odredi evropski blok, saopštila je Evropska komisija, dodajući da je to skopčano sa rizikom "od poremećaja u snabdevanju".

Istovremeno, Evropska komisija je u septembru predložila ograničenje cene ruskog gasa, ali je odustala od te ideje nakon otpora zemalja centralne i istočne Evrope zabrinutih da će Moskva uzvratiti prekidom izvoza ovog energenta koji im i dalje šalje.

Neke evropske diplomate smatraju da bi ograničenje cena imalo malo efekata i više bi ličilo na geopolitički potez u cilju smanjenja prihoda Moskve.

Nemačka, kao najveći potrošač energije u Evropi i sedmi na svetu, naročito je izložena udarima nepredvedivog tržišta. Naime, gas čini 27 odsto u njenom energetskom miksu. Od toga, 55 odsto je uvozila iz Rusije.

Problem otežava što se ovaj energent koristi za zagrevanje polovine od 41,5 miliona domaćinstava u Nemačkoj i trećine privrede, prenosi Rojters. Ona je nastojala da uoči ove zime napuni skladišta gasa, ali to je dovoljno za oko dva i po meseca, naročito ako bude veoma hladno. Još veći će problem biti sledeće zime.

Prema predviđanju Instituta za ekonomiju u Kilu, u najgorem slučaju ako Nemačka ne bude mogla da nabavlja dodatne količine gasa, to će naneti štetu njenoj ekonomiji u iznosu od 283 milijardi evra.

Ona je za uvoz ovog energenta od januara do avgusta potrošila 49,5 milijardi evra, prenosi Rojters, a 17,1 milijardu u istom periodu 2021. godine

Hemijska i farmaceutska industrija su upozorile na pogubne posledice u slučaju redukcija. U poređenju sa najvećim svetskim ekonomijama, Nemačka ima najveći udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu – 19 odsto.

Međutim, prema podacima Instituta GIS u Lihenštajnu, naftni derivati sa 33 procenta, plus gas i ugalj, odnosno fosilna goriva, čine ukupno 76 odsto energije koju koristi Nemačka. Ona do kraja godine zatvara tri preostale nuklearne elektrane, što je odluka bivše kancelarke Angele Merkel nakon incidenta u Fukušimi 2011.

Situaciju je otežala letošnja suša koja je isušila reke, pa je smanjena proizvodnja u hidroelektranama i nuklearnim elektranama zbog otežanog hlađenja reaktora. Istovremeno, to je otežalo rečni transport uglja i drugih energenata.

Proizvodnja struje je smanjena i zbog remonta i popravki u zastarelim nuklearkama širom Evrope. Tako je u Francuskoj, koja dobija oko 70 odsto struje iz nuklearnih elektrana, od njih 56 više od pola je izvan pogona zbog problema kao što je korozija, navodi CNBC.

Dramatično poskupljenje gasa uticalo je i na rast cena struje. Pre četiri godina cena megavatsata u Nemačkoj je iznosila 54 evra, prošle godine je premašila 100 evra, da bi se krajem avgusta zaključivali terminski ugovori za sledeću godinu na astronomskih 890 evra, a ima slučajeva i da je prelazila hiljadu evra.

Naime, cena struje se utvrđuje na osnovu najskupljeg proizvedenog kilovata, odnosno graničnih troškova najskupljih elektrana, a to u ovom slučaju znači u pogonima na gas, iako na njega otpada samo 20 odsto.

Istovremeno, u Evropi se proizvede oko 60 odsto struje iz termoelektrana i nuklearki po ceni od 50 dolara za megavat, a iz obnovljivih izvora za 70 dolara, ali to se sve potre na tržištu zbog visoke cene gasa koja služi kao reper.

Primer Nemačke je još drastičniji jer je u njoj, prema podacima Fraunhofer ISE, u 2022. godini gas učestvovao samo sa 11 odsto u proizvodnji struje (Rojters navodi 15 procenata), a najviše vetroelektrane sa 28 procenata, zatim lignit 21 odsto. Međutim, struja je i u ovoj zemlji veoma skupa.

Stoga predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predlaže porez na ekstra profit kompanija koje imaju niže troškove, kao što su proizvođači struje iz termoelektrana, vetra, sunca i nuklearki. Ona ističe da bi se na taj način prikupilo 140 milijardi evra, a što bi se iskoristilo kao pomoć potrošačima koji moraju da plate previsoke račune.

Ovaj sistem utvrđivanja cene struje je početku hvaljen zbog povećanja transparentnosti i promocije prelaska na zelenu energiju, ali je ruska invazija na Ukrajinu stvorila nestabilnost bez presedana.

Većina stručnjaka insistira na tome da sistem graničnih, odnosno marginalnih cene i dalje predstavlja najbolji tržišni model u standardnim vremenima i da svaka intervencija treba da bude precizna i vremenski ograničena. Ušteda energije, kažu, ostaje najbolje sredstvo za EU da bezbedno preživi zimsku sezonu.

Klement Fues (Clement Fuest), profesor Univerziteta u Minhenu, i Aksel Okenfels (Axel Ockenfels), profesor Univerziteta u Kelnu, podsećaju da rezultirajući višak služi ne samo za pokrivanje fiksnih troškova već i za investicije, koje su važne pre svega za obnovljive izvore energije.

"Neki komentatori vide režim zasluga kao poseban tržišni sistem koji je neprikladan u trenutnoj situaciji. Ali ovaj argument je pogrešan. Redosled zasluga je normalna kriva ponude koja nastaje na konkurentnim tržištima na kojima se trguje homogenom robom. Na tržištima robe kao što su bakar ili pšenica, na primer, obično postoje proizvođači sa veoma različitim troškovima, ali svi dobijaju istu cenu (u principu)", navode Fues i Okenfels.

Oni dodaju da na tržištu električne energije ova cena mora biti zasnovana na varijabilnim troškovima najskuplje elektrane za proizvodnju.

"Proizvodnja se odvija po redu troškova – od jeftinog do skupog – a čak i poslednjem proizvođaču je potrebna cena koja pokriva troškove. Nije u pitanju posebno pravilo na tržištu električne energije, već zato što tako funkcioniše konkurencija. Iz sličnih razloga, cena u tržišnoj ravnoteži ne sme biti veća od najmanje spremnosti da se plati među onima koji kupuju električnu energiju. Tržišna cena jednaka prosečnoj spremnosti da se plati bila bi jednako nedostižna kao i tržišna cena istovetna sa prosečnim varijabilnim troškovima", smatraju Fues i Okenfels.

Isto tako, često kritikovano "spajanje" cena električne energije i gasa ne proizilazi iz posebnog pravila tržišta električne energije ili regulatorne odredbe na berzi električne energije. Umesto toga, to odražava činjenicu da cene zavise od troškova, a gas je centralni faktor troškova u ovom slučaju.

Stoga po mišljenju ove dvojice profesora, promena redosleda zasluga ili preispitivanje cena gasa na tržištu električne energije se ne može postići jednostavnom izmenom pravila na berzi.

Predvidljivi problem sa ovom metodom je da bi smanjenjem cena za potrošače smanjio i podsticaj za uštedu električne energije upravo kada elektrane na gas rade.

"Domaćinstva i preduzeća bi trošili više, a ova potražnja bi morala da se zadovolji korišćenjem veće količine gasa u proizvodnji električne energije. Cena gasa bi porasla, pa bi ovaj energent nedostajao negde drugde, a vlade bi se suočile sa dodatnim troškovima, umesto da stvaraju prihod koji bi mogle da proslede onima koji su najugroženiji. Što više električne energije potroše preduzeća i domaćinstva, to će više olakšice dobiti – sve dok zalihe ne prestanu", upozoravaju Fues i Okenfels ukazujući na već pomenuti primer Španije gde je došlo do rasta potrošnje energije.