Život na struju u Srbiji i BiH
Kuca li energetska kriza na vrata Zapadnog Balkana?
Rast cijena energenata pred vratima je država Zapadnog Balkana. O poskupljenjima se govori, ali se i ističe da Srbija i Bosna i Hercegovina imaju najjeftiniju struju u tom dijelu Evrope.
Istražili smo kakva je trenutna situacija po pitanju cijena struje u Srbiji i Bosni i Hercegovini i štede li građani struju.
Srbija: Štednja uz najjeftiniju struju u Evropi
Porodica Stanić iz Beograda plaća račune za struju u letnjem periodu od tri do pet hiljada dinara (oko 25 do 40 eura), a u zimskom periodu od 10 do 16 hiljada (oko 85 do 136 eura).
Najveći potrošači struje u petočlanoj porodici Stanić, kojima se zimi pridruži i baka sa sela, su grejna tela. Zgrada i kraj u kome žive nisu povezani na centralno daljinsko grejanje. Kažu da baš štede da bi mogli da plaćaju struju i da koriste jeftiniju tarifu koja je od ponoći do 8 ujutru.
Slađana Stanić upitana da li je plaši mogućnost poskupljenja električne energije odgovara: naravno, kako da ne.
"Nadam se da neće poskupeti struja i da neće uticati na naš budžet. Poslednje poskupljenje se osetilo, verujte", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Slađana Stanić
"Da ne štedimo, da se grejemo normalno, jedna plata bi išla na struju. I večito kukamo da je hladno, ne ogrejemo se", kaže Slađana Stanić za RSE.
Tržište struje u Srbiji liberalizovano 2015. godine, ali država i dalje reguliše cene za domaćinstva.
Struja u Srbiji poskupela je 1. februara 2021. za 3,4 odsto što je u proseku značilo da su računi za struju bili uvećani za 150 dinara (1,27 eura). Prosečna cena struje za domaćinstva i male kupce iznosi 7,867 dinara (0,07 eura) po kilovat-času (kWh), bez taksi i poreza.
Premijerka Ana Brnabić izjavila je tada da Srbija i sa novim povećanjem cene i dalje ima "najjeftiniju struju u čitavoj Evropi i u ovom regionu".
Prethodno poskupljenje struje bilo je 1. decembra 2019. godine i iznosilo je 3,9 odsto.
U sklopu računa za struju građani plaćaju naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije. Ova naknada je uvedena kako bi se obezbedila sredstva za podsticanje proizvodnje obnovljive energije u vetroparkovima, malim hidroelektranama (MHE), biogasnim elektranama, solarnim elektranama. Ova taksa iznosi 0,437 dinara po kWh.
Zatim potrošači plaćaju naknadu za unapređenje energetske efikasnosti od koje novac ide u budžet države i koristi se za zamenu vrata i prozora u zgradama i bolju toplotnu izolaciju, kao i za ulaganje u grejne kotlove. Naknada uvedena u julu 2019. godine iznosi 0,015 dinara po kWh.
Takođe se u okviru računa za struju plaća i taksa za javni medijski servis RTS od 299 dinara (2,5 eura).
Od nadležnih u Srbiji, Elektroprivrede Srbije (EPS) i resorne ministarke, pa i predsednika države, stižu uveravanja da će struje biti dovoljno uprkos globalnom rastu cena ovog energenta.
A što se cene tiče, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da građani ne moraju da brinu ni za gas ni za struju.
"Nemamo namere da poskupljujemo ni gas ni struju", rekao je Vučić 9. oktobra na konferenciji za novinare vrha vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), na čijem je čelu.
Dodao je da Srbija ima najnižu cenu struje za stanovništvo u Evropi.
Prethodno je, 6. oktobra, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila za agenciju Tanjug da će građani Srbije i srpska privreda imati dovoljno gasa i struje "i to verujem po održivim cenama".
Prema Uredbi o energetski ugroženom kupcu pravo ugroženog kupca za oblast električne energije u 2020. godini koristilo je mesečno oko 72.700 domaćinstava, rečeno je za RSE u Ministarstvu energetike i rudarstva.
"Prema Predlogu nove Uredbe broj energetski ugroženih kupaca bi se mogao povećati na više od 200.000", navedeno je u odgovoru.
Kako je objašnjeno to se očekuje s obzirom da je proširen obim postojećih prava na umanjenje računa za električnu energiju, kao i da je proširen krug lica koji mogu steći status energetski ugroženog kupca.
Privreda prva na udaru
Privreda će se očito prva naći na udaru svetske energetske krize jer privrednici na tržištu ugovaraju cenu struje.
U Elektroprivredi Srbije (EPS) rekli su za RSE da cena u momentu ugovaranja zavisi od prilika na tržištu, tako da se kupac može suočiti i sa nižom i sa višom cenom u odnosu na prethodni ugovor.
EPS nije odgovorio na naše pitanje koliko će struja biti skuplja za privredu.
Prethodno je Javni servis RTS preneo da je EPS naveo da su ove godine kretanja takva da je cena za kupce koji sada ugovaraju isporuku električne energije za 2022. godinu veća 120 do 160 odsto od cene iz prethodnog ugovora.
Slavoljub Stevanović, vlasnik klanice "Budućnost" iz Kragujevca, u centralnoj Srbiji, rekao je za RSE da je još uvek neizvesno kolika će biti cena struje za privredu, ali da se prema nezvaničnim informacijama, može očekivati poskupljenje od 150 odsto.
"Ja sam do sada za klanicu i dve prodavnice plaćao struju od 600 do 700 hiljada dinara (5.100-5.950 evra) mesečno i nekako uspevao da troškove proizvodnje držim pod kontrolom. Ako struja zaista enormno poskupi, imaću samo dve mogućnosti: da taj trošak ukalkulišem u cenu ili da redukujem proizvodnju", kaže Slavoljub Stevanović vlasnik klanice "Budućnost" iz Kragujevca.
Kako je objasnio u prvom slučaju bi to uticalo na potrošače jer bi sve od mesa, kobasice i salame, do masti i čvaraka poskupelo, a u drugom slučaju morao bi da otpusti radnike, a štetu bi imali i uzgajivači svinja i stoke.
Predsednik Srbije je poručio da država gleda da pomogne privrednicima.
"Razgovaramo sa Privrednom komorom Srbije. Kako da njima isporučimo jeftiniju električne energije", rekao je Vučić u obraćanju novinarima 9. oktobra.
Nesumnjivo je da će rast cena električne energije za privredu, kako je za RSE rekao Saša Đogović, autor publikacije Makroekonomska kretanje u Srbiji, usloviti poskupljenje njihovih proizvoda i to dominantno kod onih proizvođača kod kojih u ceni koštanja struja čini značajnu ulogu.
On je naveo da će se to desiti u pekarskoj i prerađivačkoj industriji.
"Postoji čitav segment prerađivačke industrije gde može u značajnoj meri da utiče na povećanje cene proizvoda bilo da su oni egzistencijalne prirode ili poluproizvodi koje izvozimo ili sirovine kao što je reč o RTB Boru ili nekadašnjoj smederevskoj Železari (danas kompanija HBIS GROUP Serbia Iron&Steel)", rekao je Đogović.
Takođe, kaže, veća cena struje za privredu uticaće na poskupljenje građevinskog materijala.
"A onda to poskupljuje i vrednost izvođenja građevinskih radova i investitori bi mogli da traže da se povećaju već ugovorene cene izvođenja radova što bi dodatno moglo da optereti budžet države", smatra Đogović.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 3. oktobra izjavio da su vlasnici jedne cementare u Srbiji rekli da će, ukoliko cena struje bude ovoliko visoka, morati da podignu cenu cementa za 25 odsto.
Vučić je za TV Pink tada naveo da ta najava znači da će svi građevinski materijali poskupeti za 25 odsto i upitao kako će se onda graditi autoputevi i pruge.
"To znači da će u nebesa otići kamen, cement i kreč, apsolutno sve", dodao je.
On je zbog toga najavio formiranje radne grupe na nivou države rekavši da je o tome razgovarao sa ministarskom energetike i rudarstva Zoranom Mihajlović i premijerkom Anom Brnabić.
Ekonomista Saša Đogović kaže da poskupljenje struje može uticati na smanjenje obima proizvodnje što bi se moglo odraziti i na visinu zarada zaposlenih u sektorima u kojima je struja u ceni koštanja visoko rangirana.
Ekonomista Saša Đogović: Ako kriza potraje moguća su otpuštanja
Na pitanje da li se može očekivati otpuštanje zaposlenih, kako su najavili pojedini privrednici, Đogović odgovara da ne veruje da će to doga doći na kratak rok, ali kaže da je i ta opcija moguća ukoliko bi kriza potrajala.
Bosna i Hercegovina: Strah od lančanog povećanja cijena
Zašto struja za privredu mora da poskupi od 70 do 120 odsto, ministar energije rudarstva i industrije Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH), jednog od dva bh. entiteta, Nermin Džindić u obraćanju novinarima 11. oktobra objasnio je time da BiH mora da prati Evropu i njene trendove.
U Evropi, na berzi struje u Mađarskoj 11. oktobra je cijena bila 161 euro po MWh, a trenutni ugovori u BiH su približno 50 eura po MWh. Ovakvo stanje berze struje uslovljava povećanje cijene u BiH iako je proizvodnja dovoljna.
U prvih šest mjeseci 2021. godine proizvedeno je 8.857 GWh struje, što je 17 posto više u odnosu na isti period 2020. godine. Izvezeno je 4.773 GWh struje, ili skoro 40 posto više u odnosu na prvih šest mjeseci 2020. godine. Uvezeno je 1.543 GWh struje, ili 14 posto više u odnosu na prvo polugodište prethodne godine.
Od ukupno 10.000 privrednih korisnika u BiH, 10 najvećih troši 70 posto proizvedene struje.
Nakon sastanka kojem je poskupljenje struje bila tema, održanom 11. oktobra u Sarajevu na inicijativu Udruženja poslodavaca FBiH sa predstavnicima Vlade FBiH i Ministarstva energije, rudarstva i industrije, dogovoreno je da se nastavi raditi na iznalaženju najboljeg rješenje kako neizbježno poskupljenje ne bi privredi zadalo ogroman udar.
U Bosni i Hercegovini djeluju tri javna preduzeća koja se bave proizvodnjom i distribucijom električne energije.
Prosječna plata u Bosni i Hercegovini prema podacima Agencije za statistiku BiH u julu iznosila je 1.002 konvertibilnih maraka (500 eura), dok prosječna penzija iznosi 400 KM (200 eura)
Cijena električne energije je definisana tarifom i cijenom kWh i određena je tarifnom grupom, sezonom i višom/nižom dnevnom tarifom. Tarifne stope određuju regulatorne komisije dva bosanskohercegovačka entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske.
U račun za struju ulazi: potrošena električna energija, trošak mrežarine, naknada za obnovljive izvore i taksa za javni servis (7.5 KM ili nešto manje od 4 eura).
Prvobitne najave poskupljenja električne energije u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) navodile su poskupljenja od 70 posto za domaćinstva, a 120 posto za privredu. Iako se odustalo od poskupljivanja nameta za domaćinstva pitali smo građane Sarajeva da li će se poskupljenje struje za privredu odraziti i na njih?
Građani strahuju da će zbog poskupljenja struje rasti i druge cijene
Ekonomska analitičarka Svetlana Cenić za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se za sada govori isključivo o poskupljenju cijena privredi, ali i poskupljenje cijene struje privredi dovodi do lančanih poskupljenja proizvoda i usluga, te dodatno opterećuje džepove građana.
"Gdegod je energija u kalkulaciji, cene moraju da rastu i tu nema govora jer nema na koga da se prevali to nego na krajnjeg kupca. U tom slučaju drastično i lančano ide povećanje cena. Kao i nafta i gas kad raste, svi znamo da cene sve ostale idu, da ne kažem što tome doprinose i duži kanali distribucije", objašnjava Cenić.
Najveći teret će podnijeti mali biznisi koji čine znatan dio bh. ekonomije, kaže Cenić.
‘’Jedan frizerski salon treba pogledati tu potrošnju i koliko plaća račun. Naravno da će rasporediti to kad mu se poveća cena i moraće plaćati krajnji korisnik jer nema ko drugi”, Svetlana Cenić.
Energetska kriza u Evropi: Zašto rastu cijene struje?
Hladna i skupa zima očekuje Evropu zbog povećanja cijena ključnih energenata – gasa i električne energije. Brojni faktori pogodili su dostavu i potražnju i tako uticali na porast cijene energenata – situacija koju neki analitičari nazivaju savršenom olujom*.
*Perfect storm - naziv je 1991., nakon razgovora s lokalnim meteorologom, skovao američki novinar Sebastian Junger, a odnosio se na izuzetno jaku tropsku oluju koja je bila posljedica rijetke kombinacije više obično nepovezanih pojava.
"Rekordan rast cijena energije koji je evropske troškove električne energije gurnuo na rekordna povećanja posljednjih godina vjerovatno neće popustiti prije kraja godine, što ukazuje na skupu zimsku sezonu grijanja za potrošače", piše agencija Reuters.
Hladna zima prošle godine u Evropi izvršila je pritisak na dobavljače, a kao rezultat mnogo su manje zalihe gasa nego što je to uobičajeno. S druge strane, izuzetno toplo ljeto u Aziji povećalo je upotrebu klima-uređaja dok je izvoz gasa iz Rusije u sjeverozapadnu Evropu smanjen. Sve ovo je poguralo rast cijena gasa u Evropi i Aziji. Gas je od januara 2021. porastao za 250 posto a samo od avgusta mjeseca za 70 posto.
"(Porast struje) se tiče potražnje za enegrijom pri izlasku iz restrikcija koje je nametnula pandemija u kombinaciji sa smanjenom isporukom gasa na globalnom tržištu", rekao je Tim Gore šef programa za smanjenje ugljenika i cirkularnu ekonomiju pri Institutu za evropske politike za okoliš (IEEP), kako je prenio Euronews.
"Tu su i drugi faktori koji uvećavaju problem, naročito u Evropi. Uspjeli smo da se otarasimo uglja a to se poklopilo sa nedavnim periodom gdje je energija iz vjetroelektrana bila manjeg stepena zbog vremenskih uslova", dodao je Gore.
Probleni počinju s početkom zime kada temperature hladnije od očekivanih dovode do povećane potrošnje za grijanje. To je pak izazvalo značajno smanjenje rezervi plina, koje su do marta došle do zabrinjavajućih 30 posto.
U proljeće, kako je jačala kampanja vakcinacije širom kontinenta, poslovne aktivnosti počele su da se ubrzano intenziviraju, a kancelarije, restorani i drugi prostori ponovno su otvorili svoja vrata - potrošači su požurili da troše ušteđevinu sakupljenu tokom perioda strogih zatvaranja.
Ekonomski oporavak potaknuo je novi talas potražnje za energijom, koji se dodatno povećao tokom ljeta kada su visoke temperature nagnale ljude na korištenje rashladnih uređaja. Istočnoazijske zemlje pridružile su se Evropi u potrazi za energijom koja bi pokrenule ekonomije razorene COVID-om. Međutim, rastuća potražnja nije naišla na srazmjerni porast ponude.
COVID je takođe stvorio uska grla u snabdijevanju što je izvršilo pritisak na industriju širom svijeta, a tržište energetike nije izuzetak. Štaviše, hladna zima u Aziji istrošila je rezerve gasa mnogih zemalja i dovela je do povećanja potražnje jer ove godine države pokušavaju da nadopune zalihe.
Rusija koja je drugi najveći snabdjevač gasa na svijetu optužuje se za remećenje nabavke za Evropu kako bi raspirila geopolitičke tenzije.
A tu je i cijena nafte (iako čini svega dva do tri posto proizvodnje evropske električne energije) koja je dostigla navišu cijenu u posljednje tri godine – 90 dolara – povećanje od više od 50 posto samo u nekoliko posljednjih mjeseci.
