Kako nestaju tragovi rata na Kosovu?
Spomen kamen majke Paške (Pashke) Markaj samo je jedan od više spomenika iz ratnog perioda na Kosovu o kojima se ne vodi računa.
Na oko 100 metara od grobova njena dva sina u selu Meje na teritoriji opštine Đakovica, spomen kamen posvećen majci Paške Markaj sada stoji naopako. Majka Paške spalila se benzinom 2003. godine, četiri dana nakon što je sahranila dva sina ubijena u ratu na Kosovu.
Đevaljin (Gjevalin) i Milan Markaj bili su među 376 albanskih civila koje su srpske snage ubile u Meji kod Đakovice aprila 1999. godine.
Fotografije groba Pashke Markaj i grobova njenih sinova, Gjevalina i Milana.
Njihova tela pronađena su u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda 2001. godine, zajedno sa preko 700 posmrtnih ostataka kosovskih Albanaca, koje su srpske snage ubile tokom rata 1998-99.
Godinu dana kasnije, 2004. , članovi porodice Paške Markaj su, uz saglasnost vlasnika privatnog zemljišta u selu Korenica, postavili spomen kamen na mesto gde se zapalila.
Ovaj kamen je na toj lokaciji bio do 21. jula 2023. godine, kada je vlasnik zemljišta odlučio da ga skloni.
"Nikakvog obeležja nije bilo. Samo kamen. Dolazili su ljudi koji su bili upućeni u ovu priču", kaže Paškin unuk Ljiridon.
Mjesto gdje je bio postavljen spomen-kamen.
U međuvremenu, zbog nebrige kosovskih institucija, ovaj spomen kamen, koji za članove porodice predstavlja bol i tugu, stavljen je pored puta, kraj gomile smeća na izlazu iz sela Meje.
Vlasnik zemljišta na kome se nalazio kamen nije naveo razloge zbog kojih je nakon 19 godina odlučio da ga skloni. Radio Slobodna Evropa nije uspeo da stupi u kontakt sa njim.
Nakon što je uklanjanje spomen kamena izazvalo pažnju medija, Agencija za upravljanje spomenicima i memorijalnim kompleksima je reagovala i privremeno ga prebacila u memorijalni kompleks, koji se nalazi u selu Meja kod Đakovice.
Tu je ostavljen, naopako.
Spomenik okrenut naopako u Memorijalnom kompleksu "27. april" u Meji kod Đakovice.
Na ovoj mapi se vidi mesto na kome se Paške Markaj zapalila i distanca između tog mesta do groblja u Meji gde su joj sahranjeni sinovi.
Na ovom mestu, u Batajnici u Srbiji, 2001. godine pronađena su tela preko 700 Albanaca, ubijenih tokom rata 1998-'99.
Umesto da se zaštiti, spomen kamen ostavljen naopako u Meji
Dok porodica smatra da bi spomen kamen posvećen majci Paške trebao da bude na mestu na kome se ubila, Ministarstvo kulture, omladine i sporta Kosova je saopštilo da će, dok se ne pronađe trajno rešenje, on ipak ostati u memorijalnom kompleksu u Meji kod Đakovice.
Agencija za upravljanje spomenicima i memorijalnim kompleksima, koja radi u okviru ovog ministarstva, obavezala se da će "u skladu sa zakonom preduzeti sve neophodne korake kako bi se obezbedilo pravo rešenje za očuvanje duhovnih i istorijskih vrednosti".
Bez brige o spomenicima i informacija za posetioce
Spomen kamen Paške Markaj nije jedini spomenik o kome institucije ne vode računa.
Tu je desetine drugih objekata i spomenika vezanih za događaje tokom rata 1998-99., za koje se ne mari.
Fond za humanitarno pravo Kosovo je u studiji objavljenoj 2022. godine, identifikovao 12 lokacija na kojima su se desili zločini, a koje nisu obeležene, niti se o njima puno zna.
Među njima je zatvor Smrekovnica u Vučitrnu, bolnica u Prištini, most Lužane kod Podujeva, džamija u Velikoj Kruši kod Orahovca, autobuska i železnička stanica u Kosovu Polju, granica sa Albanijom i druge.
Fotografije nekih od mesta na kojima nema informacija o zločinima koji su tu počinjeni tokom rata 1998-'99.
Nijedna od ovih lokacija, na kojima su počinjeni ratni zločini i ubijeni civili uglavnom iz redova albanske zajednice, nije obeležena.
Bekim (Blakaj) Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, smatra da bi obeležavanje i zaštita ovih objekata i spomenika, doprinelo obogaćivanju i očuvanju kolektivnog sećanja.
Dodaje da bi trebala biti formirana stručna komisija koja bi uradila procenu svih spomen obeležja podignutih nakon rata.
"O svakom spomeniku koji ispunjava osnovne kriterijume, morala bi da brine država", zaključuje Bljakaj.
Durim Abdulahu, profesor na Katedri za istoriju pri Univerzitetu u Prištini "Hasan Prishtina", kaže da je kosovsko društvo okruženo ratnim nasleđem, ali da se ipak to pitanje "ne tretira".
Abdulahu dodaje da bi se trebali izgraditi državni institucionalni mehanizami kroz koje bi se zaštitilo nasleđe poslednjeg rata, jer je, kako kaže, obeležen mali broj lokacija na kojima su se dešavala ubistva i masakri tokom rata.
"Kosovo treba da napravi mapu sa svim lokacijama masakra i da osmisli integrisani program obeležavanja", smatra Abdulahu.
Na mnogim mestima gde su se dogodili zločini na Kosovu i gde postoje spomen obeležja, ne postoji adekvatna evidencija događaja.
Ne postoje tabele sa tekstualnim ili digitalnim verzijama dešavanja kroz koje bi se mogla objasniti istorija nekog zločina, stradanje civila ili istorija samog rata.
Postepeno nestajanje ratnog nasleđa
Rat na Kosovu je zvanično završen juna 1999. Međutim, Kosovo nikada nije izradilo tačnu bazu podataka stradalih.
Ne postoji ni baza podataka o spaljenim kućama, mestima na kojima su počinjeni zločini i drugim ratnim štetama.
Skupština Kosova je u julu usvojila Nacrt zakona o Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Ovom odlukom Kosovo će po prvi put uspostaviti ovakav institut, koji ima za cilj da dokumentuje zločine počinjene tokom rata na Kosovu od 1. januara 1998. do 20. juna 2000. godine.
Od ovog instituta se očekuje da dokumentuje ratne zločine sa istorijskog, vojnog, ekonomskog, pravnog, ekološkog, kulturnog, forenzičkog i sociološkog aspekta.
Procenjuje se da je tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine, ubijeno više od 13.500 ljudi.
Takođe, na osnovu nekih procena, na celoj teritoriji Kosova se dogodilo oko 400 masakra.
