'Mali brat i velike sestre'

"Nije prijatno, nije prijatno! Kamere su nadžidžane svuda, od ulaska u varoš iz pravca Valjeva, do izlaska prema Loznici", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Radivojević iz malog grada Osečina na zapadu Srbije.  

Opštinska uprava Osečine, raštrkane planinske opštine, kupila je u aprilu 2022. godine 113 kamera za video nadzor. U gradskom jezgru gde postoje samo dve raskrsnice, živi oko 2.700 stanovnika. Tako Osečina, koju sa selima naseljava tek nešto više 10 hiljada građana Srbije, ima jednu kameru na 100 stanovnika.

U Ljuboviji, koja je stotinak kilometara dalje na Zapadu, tik uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom, a u kojoj prema poslednjem popisu u gradskom jezgru zivi oko 4.000 stanovnika poslednjih dana instaliraju se iste kamere. Planirano je da ih bude 186. 

Do sada je po istom principu kupljeno više stotina kamera, sve sa istim obrazloženjem – kamere se instaliraju radi bezbednosti i sigurnosti građana.  

Međutim, ceo proces, u jednom periodu, predstavnici države predstavljali su javnosti.

Nekadašnji ministar policije Nebojša Stefanović obilazio je takozvane monitoring centre u stanicama policije tokom 2018. godine, a sve to objavljivano je na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). 

"Biće umrežene sve škole, sva obdaništa", objašnjavaju ministru u februaru 2018. u policijskoj stanici u Obrenovcu. "Kamere registruju boju vozila, tip vozila, registruju da li je tablica pod nekom vrstom potrage. Može i detekciju lica da radi", detalji su koji se vide na snimcima MUP. 

Funkcionalni monitoring centri, koje je MUP u to vreme predstavljao, podrazumevaju postojanje kamera na najvažnijim raskrsnicama, ali i u mnogim drugim mestima po gradovima Srbije, te još mnogo opreme koja je neophodna za nadzor onog što se dešava na ulicama gradova i varošica.

Šta više, uvođenje video nadzora u poslednjih pet godina, prema istraživanju novinara RSE, sve je intenzivnije širom Srbije. 

Ova praksa, gde kamere niču na svim raskrsnicama, dešava se već pet godina, i to pre usvajanja seta policijskih zakona koji bi trebalo da regulišu upotrebu javnog video nadzora za potrebe policijskog rada.   

Više predloga zakona je neuspešno prošlo sud javnosti proteklih godina. Poslednji predlog seta policijskih zakona povučen je krajem decembra 2022. godine "na predlog premijerke Ane Brnabić u dogovoru sa ministrom unutrašnjih poslova Bratislavom Gašićem i nakon razgovora sa relevantnim organizacijama".

Danas, istraživanje RSE razotkriva mehanizam nabavke sistema javnog video nadzora u više od 40 gradova i opština širom Srbije, način na koji se troši novac iz lokalnih budžeta, ali i kako su ispod radara javnosti, trgove i ulice preplavile "pametne" kamere kineske proizvodnje.  

Skupa oprema se kupuje, ali nije moguće saznati u koliko se tačno mesta i na koji način u ovom trenutku i upotrebljava.

Godinama se u javnosti vodi diskusija o projektu "Sigurno društvo" za koji su MUP Srbije i kompanija Huavej potpisali Memorandum o razumevanju još 2014. godine, a čiji nastavak je bio projekat instalacije 1000 kamera na ulicama Beograda.  

Kako je pokazalo RSE istraživanje, dok su oči javnosti bile uprte u Beograd, gradovi i varošice širom Srbije pokrivani su kamerama.  

Iz budžeta lokalnih samouprava uloženo je oko 27 miliona evra za kupovinu ove robe.  

Na trgovima i ulicama u više od 40 opština nalaze se sistemi video nadzora koji su, po pravilu, kroz proces javnih nabavki kupljeni od beogradske firme Macchina Security.

Novinari RSE su po Zakonu o dostupnosti informacija prikupili detaljnu dokumentaciju o nabavkama koje su sprovedene u 10 od 42 grada i opština.  

Uzorak za istraživanje bila je analiza konkursne dokumentacije u kojoj je jasno navedeno da gradovi i opštine kupuju opremu koja ima mogućnost prepoznavanja lica.  

Najmanje 10 opština i gradova kupilo je sisteme javnog video nadzora sa mogućnošću prepoznavanja lica, od ukupno 42 mesta. Svi ovi gradovi i opštine sklopili su ugovore sa firmom Macchina Security tokom poslednjih pet godina.  

Detaljne informacije o nabavkama novinari RSE prikupili su za veće gradove u Srbiji –Prokuplje, na jugu zemlje, Suboticu, Vršac i Zrenjanin, na severu i istoku Vojvodine, kao i Valjevo u centralnoj Srbiji, koji su nabavili opremu za video nadzor. Isto je urađeno u opštinama sa tek nešto više od deset hiljada stanovnika, poput Osečine, Mionice i Ljubovije u centralnoj i zapadnoj Srbiji, Rumi i Bečeju, na zapadu i u centralnoj Vojvodini.  

Kako se ispostavilo, u svim ovim slučajevima, dokumentacija je ista, a rezultat: kupljene su kamere i platforme na kojima se čuvaju i analiziraju video materijali.  

Proizvođač opreme u svim ovim slučajevima je kineska kompanija Dahua. Ono što je poznato je da se svi snimljeni podaci slivaju u lokalne stanice policije, ali u dokumentaciji nema detalja o tome kako se materijali dalje koriste.  

Nevena Ružić, ekspertkinja za zaštitu podataka o ličnosti, koja je godinama radila analize o pitanjima upotrebe video nadzora u kancelariji Poverenika za dostupnost informacija i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da su se u Srbiji koja je motrila na "velikog brata, desile male sestre".  

Praktično dok su svi gledali kakve aranžmane država sklapa sa kineskom kompanijom Huavej, na ulice su postavljene kineske Dahua kamere.  

Ružić podseća da oblast javnog video nadzora nije adekvatno uređena zakonom i ističe da u takvim okolnostima veliki problem predstavlja činjenica da ovu opremu nabavljaju opštine i gradovi, koji nemaju jasno definisane nadležnosti u vezi sa nadzorom. 

"Javna bezbednost, sprečavanje krivičnih dela, otkrivanje počinilaca krivičnih dela su poslovi kojima se ne bavi niko osim Ministarstva unutrašnjih poslova", naglašava Nevena Ružić. 

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija kaže da se radi o neobičnoj situaciji. 

"Ako je bezbednost razlog za ove nabavke, postavlja se pitanje zašto to treba da zavisi od toga hoće li ili neće jedna lokalna samouprava da donese odluku da je to potrebno i da uđe u ovaj posao. Nejasno je zašto je to prepušteno opštinama, zašto to ne radi MUP", kaže Nenadić.

Dok se trenutno na nivou Evropske unije (EU) vodi rasprava o upotrebi tehnologija za prepoznavanje lica u policijske svrhe, gradovi i opštine u Srbiji nabavljaju opremu koja ima takve mogućnosti.

Masovni biometrijski nadzor u Srbiji nije definisan zakonom, ali se uprkos tome kupuje oprema koja ima takve karakteristike.

Kako pokazuje dokumentacija, u velikom broju gradova i opština proces javne nabavke tekao je slično, a u 10 mesta koje su bile uzorak RSE, desila se ista stvar.  

U svim mestima kupljena je platforma kineskog proizvođača Dahua pod nazivom "DSS PRO" koja ima mogućnost prepoznavanja lica.

Kako se koristi oprema, novinari RSE pitali su u više policijskih stanica u Subotici, Valjevu, Bečeju, Vršcu. Službenici lokalnih stanica nisu hteli da razgovaraju sa novinarima bez odobrenja. Svi su nas uputili na MUP Srbije.  

Na zahtev RSE za intervju ili pisana objašnjenja iz MUP-a stigao je odgovor da "nisu u mogućnosti da izađu u susret našem zahtevu". 

Bez odgovora su tako ostala, između ostalih, i pitanja koliko tačno mesta u Srbiji ima video nadzor, kako se on koristi i šta se dešava u stanicama policije.  

Istraživanje RSE pokazalo je da je na sličan način, tokom poslednjih pet godina, postupak javne nabavke ovakve opreme sprovelo najmanje 40 gradova i opština od ukupno 174 jedinice lokalne samouprave, pokazuju podaci Portala javnih nabavki.

"Na sve strane smo izloženi raznim vrstama praćenja. Kamere ne doprinose povećanju straha, on je postojao i pre". 

Ovako na pitanje RSE o tome da li se oseća sigurnije nakon što je u Vršcu, nekih 80 kilometara severoistočno od Beograda, uveden video nadzor odgovara sagovornica RSE koja se predstavila kao tridesetdevetogodišnja Branka.  

Novinari RSE su je zatekli ispred Osnovne škole Jovan Sterija Popović, na uglu Sremske ulice i Bulevara Žarka Zrenjanina, jednom od četrnaest tačaka u Vršcu gde su postavljene kamere za nadzor javnih površina i analizu saobraćaja.  

Ovaj grad, sa nešto više od 45 hiljada stanovnika, krajem 2021. godine nabavio je "inovativni sistem za kontrolu i upravljanje saobraćajem" vredan nešto više od 45 hiljada evra, pokazuje dokumentacija prikupljena po Zakonu o dostupnosti informacija.  

Sagovornica RSE priseća se da je kamere primetila u trenutku kada su ih postavljali ispred škole, a da je od poznanika čula da će ih biti na svakom semaforu. Ona ističe da nije zadovoljna načinom na koji se vozi u Vršcu i da kamere mogu učiniti grad bezbednijim "u nadi da će uticati na vozače".  

U policijskoj stanici nisu bili spremni da pruže više detalja.  

"Ne možemo da govorimo o tome. Samo vam možemo reći da smo dobili opremu, ali još nije počela da se koristi", rekli su kratko novinarima u policijskoj stanici u Vršcu.

RSE je na osnovu javno dostupne dokumentacije analizirao i kako treba da funkcionišu sistemi video nadzora.  

Ovi kompleksni sistemi sastoje se od kamera različitih karakteristika, koje vrše različite vrste snimanja: od merenja brzine, do prepoznavanja lica i registarskih tablica. Svi materijali, koje kamere prikupe sa ulica, trgova i drugih javnih mesta analiziraju se uz pomoć softverskog rešenja koje se nalazi u monitoring centru, navodi se dokumentaciji. 

Monitoring centar formira se u lokalnim policijskim stanicama, potvrdili su za RSE u pisanim dopisima iz opštinskih i gradskih uprava Subotice, Bečeja, Valjeva. Unutar monitoring centra obrađuju se snimci sa kamera na osnovu različitih upita. 

Pojedini detalji o tome kako bi trebalo da radi monitoring centar mogu se saznati u dokumentaciji o javnoj nabavci opreme koja je sprovedena u Prokuplju. U ovom gradu u južnoj Srbiji u kojem živi nešto više od 30 hiljada stanovnika, uvođenje javnog video nadzora plaćeno je nešto više od milion evra.   

"Operater monitoring centra može da na monitorima prati sliku sa kamera koje su povezane na monitoring, da pregleda snimljeni materijal i da prati ostale alarmne situacije nad nadziranim objektima i lokacijama", navodi se u tekstu dokumentacije, koja je bila deo javne nabavke opreme u Prokuplju.  

U tekstu se navodi da se na video zidu prikazuju svi bitni, "alarmni događaji“ sa objekata i lokacija.  

Sistem za nadzor opisuje se kao "lako proširiv", odnosno kao sistem koji u budućnosti može da se poveže sa više lokalnih centara u regionalni monitoring centar, koji pokriva sve objekte od značaja na širem području, pokazuje dokumentacija iz Prokuplja.

Novinari RSE poslali su pitanja za predstavnike svih 10 gradova i opština za koje su analizirali kompletnu dokumentaciju i koji su nabavili kamere i softver DSS PRO kineskog proizvođača Dahua, o tome da li su sistemi uspostavljeni i da li je nadzor počeo.

Odgovor je stigao samo iz Bečeja, grada na oko 120 kilometara severno od Beograda.

"Oprema se još uvek ne koristi, s obzirom da nije izvršena primopredaja radova i dobara, projekat je još u toku, i isti neće biti korišćen dok god sistem ne bude u potpunosti instaliran", navode nadležni u opštini Bečej.  

Novinari RSE nisu dobili zvaničnu potvrdu o funkcionisanju kamera za praćenje saobraćaja na pristupnim putevima, koje su postavljene na ulazu u Valjevo na četiri putna pravca, a kako je izbrojao reporter RSE u ovom gradu.  

U Osnovnoj školi Desanka Maksimović u Valjevu potvrdili su za RSE da su kamere tu, da "sija zelena lampica", što znači da rade. Međutim, da li se ove kamere prate na monitoru u valjevskom SUP-u, nemaju informaciju, kažu nezvanično iz škole.  

Problemi sa montažom kamera postoje i u Subotici, na krajnjem severu Srbije. Rok za montažu kamera na subotičkim trgovima i ulicama tri puta je duži nego što je to prvobitno planirano.  

Oprema je nabavljena pre nego što je izrađen plan i pribavljene sve potrebne dozvole, pokazuju aneksi ugovora koje je RSE dobio od lokalnih vlasti.   

Montaža kamera na subotičkim trgovima i ulicama trebalo je da bude okončana početkom jula 2022. godine, navodi se u prvobitnom ugovoru koji je gradska uprava Subotice potpisala sa firmom Macchina Security početkom 2022. godine.  

Ugovor je izmenjen u junu 2022. godine, a u njemu se navodi kako saobraćajna policija nije odobrila sve predložene lokacije, te da je izvršila detaljnu analizu saobraćajnih nezgoda u Subotici i dostavila nove lokacije kamera.  

Kamere do objavljivanja ovog teksta nisu postavljene u Subotici. 

Više od 180 kamera još nije montirano ni u Prokuplju, na oko 400 kilometara južno od Beograda. Prema podacima iz ugovora, beogradski dobavljač ima rok da to uradi do sredine novembra 2023. godine.

Čarls Rolet, američki novinar koji je specijalizovan za sisteme nadzora i koriščenje veštačke inteligencije u razgovoru za RSE objašnjava da je nakon postavljanja sistema jako teško proceniti da li nadležni organi snimaju i šta zapravo snimaju. 

"U suštini, svaka kamera može da uradi prepoznavanje lica. Ne mora da ima posebno sočivo. To zapravo zavisi od programa koji se instalira na serveru. Jedini način da saznate da li vlasti osim snimanja saobraćaja koriste kamere za prepoznavanje lica bila bi analiza mnogih faktora u vezi sa tim gde se kamere postavljaju", kaže Rolet.  

On precizira da bi se ta analiza sastojala od procene na osnovu tačne lokacije, visine i ugla pod kojim je kamera postavljena.

Pre zakona koji reguliše prepoznavanje lica na javnim prostorima opremu takvih karakteristika nabavili su Subotica, Valjevo, Vršac, Prokuplje, Zrenjanin, kao i mala mesta poput Osečine, Bečeja, Mionice, Rume i Ljubovije, pokazuju podaci Portala javnih nabavki.

Iz gradskih i opštinskih budžeta, prema podacima Portala javnih nabavki, za ovaj posao u ovih 10 gradova i opština, tokom poslednje dve godine, potrošeno je više od 9,5 miliona evra.  

Javni video nadzor prema dokumentaciji trebalo bi da funkcioniše na isti način u svih 10 mesta, a specifikacija pokazuje da je kupljena roba identičnih karakteristika.  

Postupak je u svim mestima isti. Nabavke za opremu raspisuju opštinske i gradske uprave, novac se u većini slučajeva obezbeđuje iz lokalnih budžeta, dok je krajnji korisnik opreme MUP. 

Ekspertknja za zaštitu podataka o ličnosti Nevena Ružić ističe da je veoma važno da nadzor nad javnim površinama vrše organi koji su za to ovlašćeni.  

"Opštine i gradovi mogu da uspostave nadzor u njihovim prostorijama, ali javne površine za svrhu sprečavanja krivičnih dela ili bezbednosti saobraćaja nije u njihovoj nadležnosti. To znači da one ne bi mogle ni da kupe opremu. Analogno tome državni organ može da kupi skener za neku bolnicu. To je sjajna ideja. Ali budžet koji je taj organ dobio, nije za to", objašnjava pravne aspekte ovog posla Ružić. 

Nemanja Nenadić kaže da zaključivanje ugovora o poslovno tehničkoj saradnji između dva državna organa nije način na koji treba da se regulišu prava i obaveze MUP i lokalnih samouprava. 

"Državni organi kada zaključuju takve ugovore često krše zakon, jer je to način da zaobiđu svoje zakonom propisane dužnosti i obaveze. Ne mora da znači da je to i ovde slučaj ali ima dosta indicija za državne organe da to provere", kaže Nenadić.

Istraživanje RSE je pokazalo da se godinama unazad na ove tendere prijavljuje samo jedna firma - Macchina Security iz Beograda.  

Na uzorku od 42 tendera ova firma je samo u osam slučajeva imala konkurenciju. U ostalim je bila jedini ponuđač. Nijedna konkurentska firma nije za RSE htela da govori detaljnije o ovim tenderima. 

O uspehu na velikom broju tendera za RSE nije želela da govori ni Macchina Security. Uprkos brojnim pozivima predstavnici firme Macchina Security nisu želeli da govore za Radio Slobodna Evropa.  

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je indikativan nizak obim konkurencije i da se kod ovih nabavki retko pojavljuje konkurencija.  

"Ako je suditi po raznim oglasima postoji veći broj firmi za koje se može pretpostaviti da imaju uslove da se prijave za poslove postavljanja video nadzora. U ovakvom slučaju Kancelarija za javne nabavke bi mogla da izvrši nadzor i utvdi šta je razlog ovako niskoj konkurenciji u postupcima", istiće Nenadić. 

Prema dokumentaciji do koje su došli novinari RSE, državni sertifikat za monitoring saobraćajnih prekršaja ima čak 15 tipova kamera raznih proizvođača iz Poljske, Australije, Sjedinjenih Američkih Država, Italije, Slovačke, Mađarske. Čak postoji i sertifikovana kamera domaće proizvodnje koju pravi srpska firma Selma iz Subotice i koja se koristi za nadzor saobraćaja.  

Macchina Security je kompanija koja je posluje još od 1994. Vlasnik firme je Velibor Buljevac.  

Kompanija ima registrovane ogranke u Novom Sadu, Nišu, Čačku i Beogradu.   

Firma Macchina Security društvo za proizvodnju, montažu i ugradnju sigurnosne opreme registrovana je tokom 2007. godine i u Podgorici. Firma je obrisana nakon 5 godina.   

Ova firma se u Crnoj Gori dovodi u vezu sa zloupotrebom sredstava za nabavku opreme za nadzor morske granice prema Hrvatskoj i Albaniji, o čemu je  RSE ranije pisao.  

Novinari RSE pokušali su da saznaju detalje o epilogu ovog slučaja u Crnoj Gori. Upiti su početkom juna 2023. godine poslati Specijalnom državnom tužilaštvu, Vladi, Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali i Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori.  

Da je sudski postupak još uvek u toku, za RSE su potvrdili su pre mesec dana iz Delegacije EU u Crnoj Gori. Evropska unija je obezbedila sredstva za projekat za koji se sumnja da su zloupotrebljena.  

"Očekujemo da sve optužbe o zloupotrebi sredstava EU dobiju kredibilne, nezavisne i efikasne institucionalne odgovore", navode iz Delegacije EU u Crnoj Gori.

Kompanija Dahua našla se na listi američkih sankcija tokom oktobra 2019. godine zbog kršenja ljudskih prava. Vlasti u Srbiji se nisu uskladile sa američkim sankcijama, niti imaju zakonsku obavezu da to učine.  

Kompanija se sumnjiči da je bila deo kineske represivne kampanje nad Ujgurima, muslimanskom manjinom u Kini koja živi u pokrajini Sinđijang. Od tada postoji niz dokumentovanih slučajeva koji pokazuju da je ova kompanija razvijala  tehnologije masovnog nadzora .  

Novinari i aktivisti pronašli su dokumentaciju koja se odnosi na razvoj specijalnih funkcija za detekciju nacionalnosti, boje kože i specijalnih upozorenja koja se odnose na manjinu Ujgure.  

Dahua je davala oprečne tvrdnje o navodima da tehnologija koju razvija ima rasno i etničko profilisanje, od toga da nikada nije razvijala takva rešenja, do toga da je to bilo samo za internu upotrebu i da takav softver nikada nije stavljen u komercijalnu upotrebu.