Stavovi EU o Zajednici opština sa srpskom većinom

Kosovo i Srbija potpisale prvi Sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Ovaj sporazum su potpisali tadašnji premijeri Kosova i Srbije, Hašim Tači i Ivica Dačić uz posredovanje Ketrin Ešton, tadašnje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Vlade Kosova i Srbije usvojile plan za implementaciju sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, čime se otvara put za održavanje prvih lokalnih izbora na severu Kosova i formiranje četiri opštine po kosovskom sistemu: Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. 

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini (Federica Mogherini) je tadašnjem premijeru Kosova Isi Mustafi uputila pismo u kome navodi da Zajednica opština sa srpskom većinom neće predstavljati treći nivo vlasti i da neće imati izvršna ovlašćenja.

Dan kasnije, Kosovo i Srbija u Briselu posredstvom EU postigli Sporazum o principima za formiranje Zajednice. Ovaj  Sporazum se sastoji od 22 tačke, kojima se precizira zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška Zajednici opština sa srpskom većinom. 

Kao neki od njenih ciljeva navedeni su jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanja; zdravstvene i socijalne zaštite; urbanog i ruralnog planiranja; te pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je ocenila da postignuti sporazum predstavlja "ključno dostignuće u procesu normalizacije" odnosa Kosova i Srbije.

"Posvećenost premijera je bila veoma važna i potvrđujem da će EU aktivno podržavati punu primenu današnjeg dogovora", rekla je Mogerini. 

Sporazum o principima Zajednice su potpisali Isa Mustafa kao premijer Kosova i Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Srbije.

Ustavni sud Kosova je doneo odluku da Sporazum o principima za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom nije u potpunosti usaglašeni sa duhom Ustava Kosova.

U obrazloženju je navedeno da ono što je sporno jeste to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojima je većinska jedna etnička zajednica.

Ipak, zaključeno je da se sporne tačke mogu uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom Zajednice.

Maja Kocijančić, portparolka visoke predstavnice EU Federike Mogerini, izjavila je da "sve strane moraju poštovati odluku Ustavnog suda Kosova oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom".

Izrazila je očekivanje Evropske unije da će se u najbržem roku usvojiti zakonski akt Vlade Kosova o primeni sporazuma za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je predsedniku Kosova Hašimu Tačiju prenela da se svi Sporazumi postignuti u okviru dijaloga moraju sprovesti “u potpunosti i u dobroj veri sa obe strane”. 

Portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančić je poručila da će se Zajednica opština sa srpskom većinom formirati unutar zakonskog okvira Kosova.

"Sud je presudio da je Prvi sporazum u skladu sa Ustavom. Sud takođe napominje da će statut Asocijacije/Zajednice koji će biti razrađen biti zasnovan na okvirima Opštih principa iz 2015. Presuda suda dodaje da će njegovo obrazloženje i zaključci služiti kao osnova za izradu pravnog akta i Statuta", navela je Kocijančić za RSE. 

Savet EU imenovao je Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika EU za dijalog Prištine i Beograda. 

Inače, dijalog Kosova i Srbije je od kraja 2018. bio u blokadi zbog odluke Vlade Kosova da uvede takse od 100% na uvoz robe iz Srbije.

Obnovljen je jula 2020., kada je Vlada premijera Avdulaha Hotija (Avdullah Hoti) ukinula ove takse.

Brisel je pozvao Kosovo da izađe sa konkretnim predlozima kako da se sprovede sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu a portparol Evropske unije Peter Stano je objasnio da se u ovom sklopu može obuhvatiti Ustavni okvir Kosova. 

"Na Kosovu je da predloži kako da se sprovedu sporazumi iz 2013. i 2015 godine, imajući ovde u obzir mišljenje Ustavnog suda Kosova", rekao je Stano za RSE.

Specijalni izaslanik Evporske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak poručio je iz Prištine da se trebaju dogovoriti "detalji" o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

Podvukao je da EU "nema interes da destabilizuje Kosovo niti da napravi Kosovo nefunkcionalnim", te ukazao da se Kosovo na formiranje Zajednice obavezalo Sporazumima iz 2013. i 2015. i da mora da "poštuje ove obaveze".

Istog dana je u Beogradu specijalni izaslanik Evporske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak upitan da pojasni svoj zahtev kosovskim zvaničnicima da se Zajednica formira u skladu sa preporukama kosovskog Ustavnog suda. 

Lajčak je na to odgovorio kako je "sve dogovoreno i potpisano i da treba da se ostvari".

Potom je izneo stav EU da Srbija i Kosovo pregovaraju o "toliko ozbiljnim procesima da je logično da će kosovski Ustav da se menja.

"Ustav nije Biblija", zaključio je Lajčak.

Zvanični Brisel je ocenio da je izjava Specijalnog predstavnika EU za dijalog Kosova i Srbije, Miroslava Lajčaka o ustavnim izmenama pogrešno interpretirana, odnosno da ustavne izmene važe i za Beograd.

Srbija inače ne priznaje nezavisnost Kosova koja je proglašena 2008. godine., a u njenom ustavu stoji kako je "Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije".

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) je istakao da odluka Ustavnog suda Kosova o Zajednici opština sa srpskom većinom nije prepreka da se sprovede dogovor o njenom formiranju. 

On je tako odgovorio na stavove kosovskog premijera Aljbina (Albin) Kurtija da formiranje Zajednice nije moguće zbog odluke Ustavnog suda.

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj (Josep Borrell) je pozvao Kosovo da odmah započne korake ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom. 

Ponovio je stav da je Ustavni sud Kosova doneo odluku da "Zajednica treba da se uspostavi", te da je njeno uspostavljanje zakonska obaveza za zvaničnu Prištinu.

Nije jasno precizirao da li statut Zajednice treba uskladiti sa kosovskim zakonima, kako je preporučio ustavni sud Kosova.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav  Lajčak je pozvao Prištinu da se izjasni kakvu Zajednicu opština sa srpskom većinom želi. 

Rekao je da se poštuje ustavni poredak Kosova, ali i principi Kosova u dijalogu sa Srbijom, ali da međunarodna zajednica očekuje napredak po pitanju formiranja Zajednice.

Podvukao je i da "svima treba da bude jasno da niko ne želi da stvori novu Republiku Srpsku".

Kosovo je godinama odbijalo Zajednicu uz obrazloženje da može uticati na unutrašnju funkcionalnost, aludirajući na stvaranje nove Republike Srpske, jednog od entiteta u Bosni i Hercegovini. 

"Umesto da kažemo šta ne želimo, zašto ne kažemo šta želimo…Nemojte da se plašite nečega što ne postoji, niko ne želi to vama da nametne, vi ste ravnopravni partneri, nema razloga da budete uplašeni od procesa koji vi vodite sa Srbijom, treba reći šta želite", rekao je Lajčak.

 Nakon što su Kosovo i Srbija prihvatili Sporazum o normalizaciji na osnovu predloga EU, a potom dogovorili i Aneks za njegovu implementaciju, specijalni izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak je u intervjuu za RSE ponovo istakao obavezu Kosova da formira Zajednicu, odnosno da se sa implementacijom tog Sporazuma počne odmah. 

U Sporazumu o normalizaciji odnosa je dogovoreno uspostavljanje određenog nivoa samomenadžiranja za srpsku zajednicu, a Lajčak je potvrdio da se ono odnosi na formiranje Zajednice.

Evropska unija je ponovila pozive Kosovu da odmah i bez odlaganja počne rad na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom.

Međutim, portparol EU Peter Stano nije direktno odgovorio da li ona treba da bude u skladu s odlukom Ustavnog suda Kosova.

"О tome kako to uraditi, na koji način, kako će izgledati, kako će funkcionisati, kakav će biti statut, treba razgovarati u okviru dijaloga", rekao je Stano.